November, 2022 - Život po tvojoj meri!

Bilo da doživljavate sebe kao vrhunskog stručnjaka u nekoj oblasti ili kao nekog ko je izuzetno motivisan da do takvog uspeha stigne (šta god da je za vas uspeh – to je asptraktan i subjektivan pojam) u momentu kada ne vidite put ili način da stignete do željenog cilja, kada ne znate kako da krenete na taj put ili ste zaglavljeni u sličnim problemima koji se, može biti, često ponavljaju – tada možete da razmislite o koučingu.

Koučing nije sve.

Svakako nije za nekog ko je malo do srednje motivisan da ostvari postavljeni cilj. U takvom slučaju, povezanost sa krajnjim rezultatom je površna i relativno slaba a iz toga ne proizilazi ni velika energija koju ćete usmeriti ka vašem cilju. U radu sa koučem osnovni preduslov jeste vaša želja da nešto postignete.

Ovo je veoma važno, jer – koučing nije čarobni štapić. Neće vam čudesno rešiti problem ili vas pogurati do cilja dok vi ne činite ama baš ništa na tom polju ili ulažete energiju i fokus na neku sasvim drugu stranu. Ukoliko izložite svoj problem/cilj vašem kouču a zatim se povučete ili ostanete pasivni u ostatku procesa, rezultat će izostati. A to ni jedan kouč ne želi, ni sebi ni klijentu.

Koučing jeste za sve.

Za bilo kakvu promenu, problem ili postignuće. Dobro, ne baš BILO KAKVO, jasno je da vam ni jedan kouč na svetu neće pomoći da vam izrastu krila na leđima, ali čak i kada su u pitanju inicijalno nerealno postavljeni ciljevi, često se otkrije da iza njih u stvari stoje neke sasvim prizemne, ostvarive želje. Kouč je tu vam pomogne da zaronite duboko i otkrijete da, možda, iza vaše želje da vam izrastu krila u stvari gori želja da se popnete na Kilimandžaro za 3 godine. A to uopšte nije nerealna priča.

Kouč ne mora ništa da zna.

I ovo je pravo osveženje, i za kouča i za vas 🙂

Ako tražite nekoga da vas savetujte u kom pravcu u karijeri da krenete, da vas uputi koji profesionalni alat, metodu ili tehnologiju da savladate, da vas nauči određenim veštinama, bilo profesionalnim, sportskim ili tzv. soft-skillovima, moram da vas razočaram – dobar kouč to ne treba i ne sme da radi.

Kada je koučing u pitanju, ne radi se o prenosu znanja, poznavanju materije iz koje dolazi vaš problem, ne radi se o iskustvu kouča i njegovim ekspertizama. Radi se o vašim ekspertizama, željama i postignućima. Vaš put nije put kouča. Vi tražite i krećete se vašim putem i kouč je tu da vam na tom putu osvetli mogućnosti i resurse koje verovatno i niste znali da imate. I to nije mala stvar.

Kouč mora sve da zna

Bolje rečeno, kouč mora puno toga da zna o koučingu. I to je jedina “tajna” čitavog procesa. U tom smislu, neophodno je da postoji poverenje – koje se, naravno, vremenom gradi – i inicijalna “konekcija” između kouča i vas. Ponekad, doduše, i osoba koja vam na prvi pogled nije potpuno “legla” može odlično da vas vodi kroz ovaj proces, baš zbog izazova koji će se tokom procesa pojavljivati a koji je ponekad dobrodošao. Ipak, birajte kouča.

I što je vrlo važno – birajte kouča po osećaju. Nikakve diplome i sertifikati, postignuća iz nekih drugih oblasti koje nemaju veze sa koučingom (da, možda liče, ali nisu koučing) neće vam garantovati rezultat ukoliko se niste “povezali” sa vašim koučem i uspostavili odnos poverenja i poštovanja.

Birajte VAŠEG kouča. I ne zaboravite, i kouč bira vas 🙂

Ili, zašto mi uopšte treba pomoć kada imam problem

Ljudi sve više imaju potrebu da produbljuju spoznaju i prihvatanje sopstvenog bića. Zahvaljujući tome, tako osvešćeni, vidimo i prihvatamo i druge ljude oko sebe onakvim kakvi jesu, bez osude, sa puno razumevanja i tolerancije.

Rad na sebi je divan i oslobađajuć, i veoma težak. I dugotrajan. Iz prostog razloga što nas civilizacijski i socijalni faktori guraju u pisana i nepisana pravila i norme kojima se povinujemo prilagođavajući unutrašnje identitete, vrednosti i ubeđenja. Kada tako “prilagođeni” naiđemo na izazov koji nam drma temelje upravo onoga što smo se trudili da prilagodimo – često dolazi do konfuzije, osećaja nezadovoljstva i potiskivanja koje vremenom kuca, bode, smeta i na kraju, vrlo često puca na neku stranu.

Današnjem čoveku je rad na sebi – svakodnevica. Gotovo da oko nas nema osobe koja nije barem nekad izgovorila da “radi na sebi”. Postalo je pomalo i pomodno. Ali nije u tome stvar, taj “rad na sebi” je zaista potreban tokom čitavog života, pitanje je u stvari, ne toliko KAKO radite na sebi već kakav je REZULTAT tog rada.

Mislim, dakle, radim na sebi

Sećam se jednog klijenta koji je želeo da mu pomognem oko specifičnog problema u porodičnom životu. Kada je prvi put došao kod mene, u prvih desetak minuta neformalnog razgovora neoliko puta je akcentovao da on svakako već sam radi na sebi ali, eto, ima samo još ovaj jedan problem za koji mu je potrebna pomoć da ga reši. U toku sesije otvorilo se mnoštvo onih pitanja za koje je klijent prethodno tvrdio da ih je već rešio dok je sam radio na sebi.

Kako – tako što kad dođe do tačke pucanja pobegne na četiri dana u prirodu, osami se, čita i meditira, dostigne stanje relaksacijei spokoja i nakon četiri dana se vrati svež u sve one probleme od kojih je u tih nekoliko dana pobegao. Pogađate, nikakav problem nije rešio niti je puno radio na sebi, iako jako podržavam punjenje baterija u prirodi. Taj beg nije podstakao nikakve unutrašnje promene niti spoznaje, nije mu doneo iznalaženje novih načina i mogućnosti kojima bi mogao da pristupi problemima koji ga čekaju kada se vrati, kamoli da ih uspešno razreši.

Naravno, svi mi mislimo da radimo na sebi stalno (i pomalo i radimo) ali rad na sebi je, zapamtite, najteži i najprljaviji rad od svih. Zašto? Pa, zato što mi ne želimo zaista da menjamo bilo šta u, na i kod sebe. Zašto bismo? Uče nas da volimo i prihvatamo sebe (i pre svega, da razmišljamo u sopstvenim referentnim okvirima sa kojima smo potpuno u skladu) zašto bismo se onda, dođavola, menjali?!

Čak i kada smo dovoljno osvešćeni da želimo promenu i razumemo da je neophodna, ne zaboravite, mi nismo dvodimenzionalna bića. Možda psa možete na naučite da ako želi kosku mora da se prevrne na komandu. Čovek će pokušati sve što mu padne na pamet iz svesnog i nesvesnog dela uma da dođe do koske (cilja) a da ne posluša komandu ako mu se komanda ne dopada. I sad, lako je sa svesnim, šta ćemo sa nesvesnim?

Koliko puta ste svesno odlučili da se nećete iznervirati kada vas “majmun autom iseče” u saobraćaju? Šta se desilo svaki sledeći put? Nesvesno je pokvareno. Ne pita vas puno za mišljenje. A poznaje nas bolje nego što nas poznaje naše svesno. Zna gde smo slabi, zna koji su nam mehanizmi odbrane, zna i kako da ih zaobiđe. Borba sa nesvesnim na svesnom nivou je.. pa, uzaludna.

Kouč, terapeur – mambo-džambo

Odmah da vam kažem, niti mislim da svakoj osobi treba pomoć u radu na sebi niti mislim da je svaki problem takav da mu je potrebna pomoć. Nekada je najbolji put baš taj tvoj, u kojem ćeš se namučiti, proći sito i rešeto, grešiti, padati i vraćati se na početak i naučiti Boga oca usput.

Ja sam ovde da pokušam da ti približim kakvu pomoć možeš da očekuješ kada odlučiš da ti je pomoć zaista potrebna.

Ne treba ti pomoć za svaki problem ali nije svejedno ni kome ćeš se obratiti za pomoć ukoliko ti je potrebna.

Često se mešaju uloge i pristupi kada su pitanju terapeut, mentor, trener, konsultant, kouč. Kao što rekoh, danas je gotovo postalo pomalo pomodno – imati trenera da vas nauči kako da dostignete fizičku formu, nutricionistu (konsultanta) da vam sugeriše kako da se hranite, psihoterapeuta da uz njega rešavate problem nepoverenja prema ljudima nastao kao posledica trauma iz prošlosti, mentora na poslu da vas vodi i podržava u profesionalnom napredovanju..

I potpuno se slažem, ako vam je potrebna pomoć u ovakvim pitanjima – go for it! The heck, i sama imam trenera i mentora zajedno sa kojim se spremam da istrčim prvi maraton ove godine.

Kada se obraćam kouču? Kada želim sebe da vidim drugačiju u budućnosti. Kada želim da iskoristim sve svoje resurse koji su mi poznati i, naročito, one za koje ne znam (svesno) ni da ih imam (nesvesno), da bih ostvarila neki cilj ili želju. Kada me ne interesuje zašto ne uspevam da ostvarim neki cilj mesecima ili godinama, već mi je potrebna podrška da pronađem u sebi i oko sebe nove načine i strategije, da zaronim u sopstvene mogućnosti koje će me sigurno dovesti do mog cilja.

Na ovom putu izranjaju neverovatne stvari (baš iz onog našeg nesvesnog). Pale se svetla u tunelima pred kojima nismo ni znali da stojimo. Lakše se diše. Bude se zbunjen. A onda razbuđen. I tek tada – počinje pravi rad na sebi.

Ohrabrujem vas da radite na sebi u svakom smislu! To je jedan težak i prelep proces koji donosi svetlost i u vama i u ljudima kojima ste okruženi. Pitajte se (jer, Nije sramota pitati – blog post), razgovarajte sa sobom i krenite na putovanje. Ja sam tu da vam obezbedim dobar vetar! 💜

Month: November 2022

Koučing je alat za šampione