Author: admin

Posted on

6 načina za samo-refleksiju

Svesnost i prisutnost su s razlogom postali deo našeg svakodnevnog rečnika. Ovo nisu samo „buzz“ reči. Praksa vraćanja svoje pažnje i  svesnosti u sadašnji trenutak dokazano je jedna od ključnih faktora za kvalitet zdravlja i zadovoljstva pojedinca. 

Jedan od najboljih načina da povećaš prisutnost u sadašnjem trenutku jeste da vratiš svoj fokus na telo i osećaje u njemu, kao i na svoja osećanja. 

Evo nekoliko načina na koje ovo možeš da isprobaš i praktikuješ:

1. Zabeleži svoje misli na papir

Vođenje dnevnika je odličan način da sebi daš prostor da pustiš reči i misli da teku. Pisanje će ti omogućiti da se posvetiš sebi i usresrediš pažnju na svoje trenutno stanje. Možeš ovo raditi na različite načine:

  • Dnevnik zahvalnosti  možeš pisati uveče pred spavanje (praveći retrospektivu na protekli dan) ili ujutru pred ustajanje (kao zahvalnost na sve ono što će ti današnji dan doneti)
  • Pisanje uz pomoć metode toka svesti  je vrlo intuitivno i dopušta ti da staviš na papir bez zadrške i filtera sve ono što ti u datom mometu prolazi kroz glavu
  • Kreiranje vizualnog dnevnika, gde možeš uz pomoć crteža ili isećaka slika iz časopisati oslikati trenutno stanje i emocije (ili za tekući dan)

Vođenje dnevnika je vrlo efikasno smanjuje stres i pomaže našu instrospekciju, pa dobro ideja da se podsetiš na ono čime si izabrao/la da ispuniš stranice svog dnenika.

2. Svesna šetnja u prirodi

Šetnja u prirodi je jedan od najboljih načina za umirivanje uma. Kada toj šetnji dodaš i samo-refleksiju dobijaš snažnu kombinaciju  za uzemljivanje u sopstvenom telu i osećajima.

Možeš izabrati da hodaš otvorenog uma, dok jednostavno posmatraš svoje telo i disanje tokom šetnje, ili možeš postaviti određenu nameru za svoju šetnju.

3. Vežbe za razmišljanje

Još jedan od načina da se povežeš sa sobom jeste da odvojiš vreme refleksiju i razmišljanje.

Vežbe kroz koje možeš ovo učiniti su različite mogu uključivati različite aktivnosti. Evo predloga za dve vežbe koje možeš iskoristiti za samorefleksiju:

  1. Vežba svesne zahvalnosti – prihvatanje i jačanje zahvalnosti za svoj život kroz logičke nivoe
  2. Vežba “Šta je bilo dobro/Još bolje ako…” – je praktičan način da razmisliš o prošlosti i postaviš nameru za svoju budućnost koristeći rečenice “Šta je bilo dobro” u prošlosti i “Još bolje ako…” za budućnost.

Preporučujem ti i da istražiš vođene vežbe refleksije sa svojim koučem jer ovo može doneti još dublju dimenziju u tvoju samorefleksiju i dobijanje značajnih uvida o sebi i svom životu.

4. Postavljanje ciljeva

Postavljanje ciljeva zahteva ozbiljnu samorefleksiju i nameru. Čin raspakivanja onoga što želiš od jednog vremenskog perioda u budućnosti, na primer, godinu dana, predstavlja duboko istraživanje tvojih vrednosti, identiteta i vizije. Ovaj proces je najbolje podržan uz vizuelne elemente koji će ti pomoći da razmotriš svoje ciljeve – to može biti tvoj crtež, isečci iz časopisa ili neki od vision board alatki na internetu.

Tvoj kouč će ti pomoći da istražiš šta je to što zaista sebi želiš u narednih godinu dana kao i kako ove ciljeve dobro definišeš tako da budu potpuno u skladu sa tvojim vrednostima.

5. Utišaj svoj um

Da bi se refleksija i introspekcija odvijale,  često je prvo neophodno da umiriš svoj um. To možeš da učiniš praktikujući jednostavne joga asane ili kroz meditaciju i različite tehnike disanja. Sve ovo će ti mnogo pomoći da se povežeš sa svojim telom i umiriš svoj um a zatim ga odvedeš u prostor gde si spremna da budeš radoznala i da osmatraš bez procenjivanja. Sve ove prakse se fokusiraju na smanjenje stresa, snižavanje otkucaja srca i donošenje osećaja mira. 

Za neke ljude, čin čitanja ili treniranja (na primer, trčanje ili plivanje) može imati sličan efekat.

6. Samo-koučing

Self Coaching je neposredan i pristupačan način da proveriš kako se osećaš u datom trenutku. Samokoučing će podstaći iskrene i otvorene misli i uvide, i povezati tvoje postupke i ponašanja sa tvojim istinskim namerama. To znači da ćeš biti u mogućnosti da odvedeš sebe ka većoj samosvesti iz koje rešenja, ideje i mogućnosti postaju vidljiviji.

Samokoučing ti takođe omogućava da objektivnije sagledaš sebe i svoju trenutnu situaciju, na način koji ti može pružiti novu perspektivu za razmišljanje.

Načini na koje možeš produbiti svoju prisutnost i svesnost je izraz brige o sebi. Ohrabrujem te iskoristiš neki od ovih načina i vidiš koji ti prija, a pogotovo da pronađeš i neke nove, autentično tvoje. Uvek imaj na umu da smo svi jednistvena bića i da ono što funkcioniše za druge, ne mora nužno biti najbolje i za tebe.

Na kraju dana, najvažnije je da imaš svoje načine, navike i prakse koje će ti pomoći da budeš prisutan/a u sopstvenom telu, da samoreflektuješ i pronađeš dublji osećaj svrhe i samosvesti.

Posted on

Mindfulness i koučing

Razgovor sa prijateljima

Zamisli da razgovaraš sa dva svoja bliska prijatelja: 
Jedan je onaj smireni i usredsređeni prijatelj koji je uvek prisutan za tebe, ovde i sada. Kada sa njim razgovaraš imaš utisak da je vreme stalo i da ste sami na svetu – toliko je posvećen tebi i vašem odnosu. Drugi je onaj radoznali i podržavajući prijatelj koji te uvek gura da rasteš i zasijaš, dok pomalo izaziva neke tvoje čvrste stavove i uverenja. Dok ih slušaš kako govore, shvataš da imaju mnogo toga zajedničkog i da čine moćnu kombinaciju za tvoj lični i profesionalni uspeh.

Prvi prijatelj je Mindfulness (Svestnost, Prisutnost), drugi je Koučing (Vodič).

Evo kako…

Kada govorimo o Mindfulness-u, odnosno, Svesnosti, pričamo o tome da budemo potpuno prisutni i svesni onoga što se dešava unutar i izvan nas bez osuđivanja ili otpora. Mindfulness nam pomaže da smanjimo stres, upravljamo emocijama i povećamo samosvest. Koučing, s druge strane, jeste proces koji nam pomaže da shvatimo šta želimo, šta nas koči i kako da stignemo do toga. Kroz koučing proces stičemo jasnoću, dobijamo unutrašnje, podsvesne uvide i dobijamo mogućnost da preduzmemo korake koji su u skladu sa našim vrednostima a prema svojim ciljevima.

Iako Mindfulness i Koučing mogu izgledati kao dve različite konstrukcije, oni zapravo imaju mnogo toga zajedničkog. Obe nam pomažu i posvećene su tome da budemo svesni, da ostanemo prisutni i da rastemo i razvijamo se. I u tom nastojanju oni su savršen, i moćan par!

Mindfulness i Koučing zajedno predstavljaju moćan duet

Evo kako sinergija mindfulness-a i koučinga doprinosi efikasnosti rada sa klijentima:

  • I jedno i drugo su fokusirani na sadašnji trenutak: mindfulness pomaže da ostanete opušteni i fokusirani, dok koučing pomaže da razumete šta se trenutno u vašem životu dešava i kako to možete učiniti još boljim.
  • I jedno i drugo pomaže da bolje upoznate sebe: mindfulness pomaže da postanete da dobijete uvide izvan polja svesti, ona koja vam nisu dostupna prostim razmišljanjem, dok koučing pomaže da kognitivno razumete šta se tačno dešava u vašoj glavi i u srcu.
  • Oba su odlična za razvoj emocionalne inteligencije: mindfulness pomaže da ostanete neutralni posmatrač događaja i sopstvenih emocija, dok vam koučing pomaže da se izrazite i regujete na način koji vam odgovara i u potpunosti je u skladu sa vama.
  • I jedno i drugo vam pomaže da budete najbolji za sebe: mindfulness vam pomaže da budete otporni, ljubazni i puni razumevanja za sebe i za druge ljude i situacije, dok vam koučing pomaže da postignete svoje ciljeve, da se nosite sa preprekama i izazovima i postanete predivna osoba kakva zaista i jeste.

Mindfulness u koučingu je neophodan

U koučing procesu, uključivanje mindfulness-a sesije podiže koučing proces na viši nivo. 

Kouč koji praktikuje mindfulness pomaže svojim klijentima da ostanu prizemni, prisutni i ne osuđuju (sebe i druge), tako što neguju sopstvene prakse prisutnosti. 

Prepoznaćete ovakvog kouča po smirenosti, razumevanju, empatiji, stvaranja sigurnog prostora za vas i vaše izazove i probleme. Prepoznaćete ga i po tome što nikada ne osuđuje već sa puno podrške i razumevanja nastoji da vam pomogne da sami pronađete najbolje rešenje i put za sebe.

Ovakav kouč, koji uključuje mindufulness u svoju praksu može vam pomoći da razvijete sopstvenu praksu svesnosti i prisutnost što je neophodno za uopše mentalno, emotivno i fizičko zdravlje i izobilje.

Ne ustručavajte se, pitajte svog kouča za njegov pristup i iskustvo.

Kako da uključite mindfulness u svakodnevni život?

Praktikujte meditacije, vežbe disanja ili prosto budite prisutni u svakom trenutku života, bilo da je to pranje sudova, šetnja ili razgovor sa prijateljem. Prisutnost, odnosno, mindfulness, nije ograničena samo na meditativne trenutke.

Postavite svesne ciljeve: Radite sa svojim koučem na postavljanju ciljeva koji su u skladu sa vašim vrednostima i promovišu svesnost. Bez obzira da li želite da smanjite stres, povećate samosvest ili negujete saosećanje, vaš kouč vam može pomoći da to postignete.

Razmišljajte o sebi: Koristite sesije koučinga kao priliku za refleksiju i razmišljanje o sopstvenim mislima, emocijama i ponašanju. Razvijanje veće samosvesti i saosećanja je veliki deo prakse svesnosti.

Ostanite prisutni: Kada ste na sesiji, fokusirajte se na sadašnji trenutak. Slušajte aktivno i pokušajte da ostanete u potpunosti uključeni u razgovor i proces. To je odličan način da vežbate prisutnost u sadašnjem trenutku.

Uz kombinaciju mindfulness pristupa i koučinga, otvarate vrata unutašrnjem miru, samopoznaji i odlučnosti da živite sadašnji trenutak punim plućima i kroz svoje autentično Ja.

Zakaži svoj prvi uvodni razgovor i saznaj više o tome kako zajedno možemo da radimo na tvojoj prisutnosti, unutrašnje miru i stvaranju harmonije u tvom životu.

Zakaži uvodni razgovor
Posted on

Kako naše vrednosti utiču na svaki aspekt našeg života

Da li ste nekada razmišljali o tome kako donosimo odluke u životu?
Da, naravno, čini se da uglavnom uvek dobro promislimo o pozitivnim i negativnim aspektima naših odluka pre nego što ih donesemo i barem zamislimo kako će naša budućnost izgledati sa odlukom koju donosimo, ali, to nije sve.  

Zar nemaš osećaj da ponekad imaš odluku u glavi (ili srcu?) i pre nego što stigneš dobro da promisliš i obuhvatiš sva moguća scenarija? I šta je sa onim situacijama kada racionalno „znaš” šta kako bi trebalo da odlučiš ali nešto u tebi ipak povuče na drugu stranu?

Koja je ta nevidljiva sila koja oblikuje naše odluke, utiče na naše odnose i definiše naš osećaj ispunjenosti?

Vrednosti imaju dubok, ali sveprisutan uticaj na naše živote. One igraju glavnu ulogu u donošenju odluka, odnosima i osećaju zadovoljstva i sreće. Hajde da vidimo kako to gde vrednosti „ispod haube” upravljaju našim životima.

Šta su vrednosti?

Vrednosti su osnovni principi i uverenja koja vode naše ponašanje, oblikuju naš karakter i definišu naš identitet. Oni predstavljaju naša najdublja uverenja o tome šta nam je važno i značajno. Iako se vrednosti mogu razlikovati među pojedincima, one čine osnovu na kojoj gradimo svoje živote, i tako utiču na naše izbore i postupke.

Vrednosti služe kao kompas koji usmerava tok našeg života koji nas vodi ka ispunjenju i svrsi. Posmatrajte ih kao okvir kroz koji postavljamo prioritete našim ciljevima, procenjujemo naše mogućnosti i donosimo odluke u skladu sa našim autentičnim ja

Kako vrednosti utiču na naš život?

Vrednosti prožimaju skoro svaki aspekt naših života, od naših ličnih odnosa do naših profesionalnih poduhvata.

Karijera i posao: Vrednosti utiču na izbore naših karijera i na zadovoljstvo poslom. Kada je naš rad u skladu sa našim osnovnim vrednostima, doživljavamo osećaj svrhe, motivacije i ispunjenja. S druge strane, neusklađenost između naših vrednosti i našeg rada, ili, recimo, vrednosti tima ili kompanije u kojoj radimo, može dovesti do nezadovoljstva i nedostatka ispunjenja. To su one situacije u kojima ni velika plata ili dobri benefiti više ne donose satisfakciju, jer duboko u nama, naše vrednosti nisu ispunjene.

Odnosi: Vrednosti igraju ključnu ulogu u našim odnosima. Zajedničke vrednosti često čine osnovu jakih veza, jer podstiču poverenje, razumevanje, usklađenost i međusobno poštovanje. Nasuprot tome, kada su naše vrednosti i vrednosti našeg partnera u konfliktu, često dolazi do nerazumevanja, nesporazuma ili neslaganja. Vrednosti u odnosima utiču rast i razvoj veze u kojoj smo. Drugačije rečeno, ako sanjamo drugačije, naše veza će teško moći da raste i opstane. 

Donošenje odluka: Naše vrednosti deluju kao kompas prilikom donošenja odluka. Pomažu nam da procenimo opcije, odredimo prioritete u našim ciljevima i da se krećemo kroz etičke dileme. Kada su naši izbori u skladu sa našim vrednostima, doživljavamo osećaj integriteta i usklađenosti.

Zamislite na trenutak situaciju iz vašeg života u kojoj ste bili u jakom sukobu sa vašim vrednostima. Možda je to bio razgovor, sa prijateljem ili članom porodice, odnos sa partnerom/kom ili odluka na poslu. Prisetite se koliko je bilo teško osetiti osećaj ispunjenosti i sreće u toj situaciji? Pokušajte da odredite koja od vaših vrednosti je bila ugrožena u toj situaciji?
Sada razmislite o nedavnoj situaciji koja vam je donela zadovoljstvo. Koja se vrednost za vas u tom trenutku ispunjavala?

Koučing i vrednosti

Koučing je moćno sredstvo za lični rast i razvoj koji može duboko da utiče na poboljšanje kvaliteta života pojedinca, samootkrivanje, oslobađanje potencijala i postizanje smislenih ciljeva.

Kroz koučing proces se prirodno bavimo istraživanjem i usklađivanjem vrednosti kod klijenta, kako bismo podstakli razvoj samosvesti i ličnu transformaciju. Razumevanjem svojih osnovnih vrednosti klijenti stiču jasnoću o svojim potrebama i željama, motivacijama i svojoj najdubljoj svrsi. U koučing sesijama kouč pomaže klijentu da razume i identifikuje svoje dubinske, a zatim da ih iskoriste da postave inspirativne ciljeve, donesu usklađene odluke i stvore život koji rezonuje sa njihovim autentičnim ja.

Koučing zasnovan na vrednosti ima sposobnost da sinergijski pokrene lični rast i transformaciju jer se fokusira na kreiranje akcionog plana koji vas vodi ka životu koji poštuje vaše vrednosti.

Bili mi toga svesni ili ne, vrednosti su ona vodeća sila iza tolikog dela naše stvarnosti. Dok prolazimo proces prihvatanja naših vrednosti i ugrađujemo ih svesno u svoje živote, možemo da stvorimo put koji je u skladu sa našim autentičnim ja, što vodi ka većem ispunjenju, radosti, uspehu i opštem blagostanju. 

Moje pitanje za vas je da li ste svesni svojih osnovnih vrednosti da biste zaista mogli da počnete da se krećete i živite u skladu njima?

Najpraktičniji način da bolje razumete svoje vrednosti je koučing jedan na jedan. U ovom procesu koučing služi kao transformativno putovanje koje osvetljava naše vrednosti i podržava nas da živimo život koji ih odražava. Radeći sa koučem, imate priliku da iskoristite snagu svojih  vrednosti, da otključate svoj pravi potencijal i kreirate život kakav želite da živite.

Posted on

5 Razloga zašto nas motivacione poruke inspirišu

Šta je to u tvom omiljenom citatu što te inspiriše?

Svi volimo one lepe, inspirišuće, motivacione citate koje viđamo na Fejsbuku, Instagramu, Pinterestu i na drugim mrežama. 

Sa nekima možda rezonujete, dok su drugi suviše izazovni, blagi ili se prosto ne slažu sa vašim uverenjima i vrednostima. 

Inspirativni i motivacioni citati imaju za cilj da… pa, upravo to, da vas inspirišu i motivišu. 

Jeste li ikada razmišljali o tome ZAŠTO nas takve stvari inspirišu?

1. Ponekad osećamo da smo zaglavljeni i kao da nam nedostaje hrabrosti da preduzmemo sledeći korak da bismo išli napred ka našim željama i ciljevima. Kada otkrijemo neki inspirativni citat ili poruku koja rezonuje sa našim vrednostima ona nam posluži kao poslednja puzla u slagalici, da nam energiju i bude snažan podsetnik da moramo da nastavimo ka napred.

„Um je sve ono što mislite da postajete." Buda

2. Kada otkrijemo neki novi citat koji nam se dopada, razmišljanje o njemu često nas vodi kroz niz internih pitanja koja mogu biti duboko introspektivna i ponuditi drugačiju perspektivu na neki problem ili izazov sa kojim se možda suočavamo. Ovakvi citati nekada mogu da prodrmaju naša uverenja, da nas blago gurnu van naše zone komfora (ali samo u mislima, ništa se zaista ne dešava ako ne napravimo i akciju) i donesu nove uvide – možda baš one koji su nam falili i koje smo čekali da bismo se ohrabrili za dalje. 

„Najteža stvar je odluka da se deluje, ostalo je samo upornost. Amelia Earhart

3. Inspirativni i motivacioni citati imaju ogromnu moć u potvrđivanju naših emocija. U stanju smo da u njima prepoznamo sopstvene misli, osećanja, borbe i želje koje nam mogu pružiti osećaj utehe u saznanju da nismo sami. U tom smislu, citati nam služe kao kao potvrda i određeni vid podrške za stav, odluku, osećanje ili želju koja se već oblikuje u nama i možda joj je potrebno samo još zrnce podrške (baš, eto, u vidu nekog inspirativnog citata), da potpuno sazri i poleti!

„Nikada ne možete preći okean dok ne budete imali hrabrosti da izgubite iz vida obalu. Kristofer Kolumbo

 4. Reči velikih vođa i uticajnih ljudi često se pretvaraju u moćne citate. Kroz ovakve rečenice dele se naučene lekcije, iskustva i greške drugih ljudi, što nam je uglavnom lakše da usvojimo nego da sami prolazimo istim putem ili pravimo iste greške. 

"Uvek izgleda nemoguće dok se ne uradi."
Nelson Mandela

5. A ponekad, motivacioni citat postoji samo da bi nas nasmejao i uneo malo svetla u naš život.

„- Koji je danas dan?
- Danas.
- To je moj najdraži dan."
Vinnie the Pooh

Posted on

Da li vidiš osobu ili njen potencijal?


„Ne možete očekivati ​​od osobe ono što je za nju neobično. Ne cedite limun da dobijete sok od paradajza.“ 

Klijentkinju znam duže vreme, povremeno se krećemo u istom društvu. Ne pijemo kafu zajedno ali ponešto iz njenog privatnog života, nekih navika i karaktera poznajem. Ipak, ovo mi ne predstavlja problem.

Od skoro radi sa mnom i na sesijama pričamo samo o onome što ona donese na sesiju a bilo šta iz ličnog života pominjemo tek kada ona to prva uvede u priču.

Problem su toksični odnosi. Obrazac za obrascem, jedna zatvorena vrata za drugima, bol, razočaranje, sumnja u sebe, osećaj niske vrednosti, cela paleta.

Puštam je da priča. Poznajem je i znam da joj je potrebno da “izventilira”. U ovoj našoj dinamici dopuštam joj da istrese sve što je pritiska, da bismo mogle dalje da krenemo čiste glave. 

Nakon što mi je više od dvadseset minuta prepričavala dijaloge, poruke, neuspela viđenja, prepirke, tišinu, a onda sve to iznova, u malo izmenjenom scenariju, naredni dan, pa i sledeći – sa osobom koja je evidentno za nju nedostupna barem u onoj meri koliko je njoj neophodno za zdrav, emotivni odnos, klijentkinja slomljeno postavlja pitanje u vazduh “U čemu je njegov problem, ne razumem?”.

– “A u čemu je tvoj problem?”, vraćam joj pitanje. 

Ostaje zbunjena. “Kako to misliš? Pa, ja nemam problem! Uvek sam tu za njega, sve hoću da mu pružim, iskrena sam, otvorena, razumem ga, puštam ga, ne gušim… i da me sad pozove, opet bih mu dala šansu!”.

“Da, razumem… a zasto?”.

“Ne razumem, pa želim sve to sa njim”

“Razumem da to osećaš. I zanima me, zašto? Šta ti dobijaš od tog odnosa?”. 

“Pa, kao što vidiš – ništa!”.

“Ako te dobro razumem, ti si spremna da daš mnogo (podsetim je sve što mi je malopre nabrojala da želi sa ovom osobom), da bi dobila ništa? Kako ti se to čini?”.

“Kad tako kažeš, deluje baš glupo… Ali, ja se nadam da ću dobiti NEŠTO. To me i drži.”

“Znaš, malopre si rekla da si uvek iskrena i otvorena. Hajde, sada, iskreno da pogledamo sve ovo. Meni se čini da ti misliš da si iskrena, ali kada je u pitanju ova osoba, pre svega propuštaš da budeš iskrena prema sebi. Kada bih ti ponudila da kupiš skupu i lepu kutiju koja je zatvorena i ne znaš da li je prazna ili puna i da li je u njoj nešto vredno ili ne, a ne znaš čak ni da li ćeš dobiti tu kutiju kada je platiš – da li bi je kupila?”

“Zavisi koliko je skupa”, odgovara, uz smeh.

“Slažem se!!, smejem se i ja, “Koliko je skupo tvoje vreme, pažnja, trud, ljubav, briga koju ulažeš u ovog čoveka?”.

“Uh…. skupo je. Dodaj tome još i suze, nerve, neprospavane noći, vreme koje prolazi… – preskupo”.

“I sve to za kutiju za koju ne znaš da li unutra ima nešto vredno ili ne”.

“Hmm…”.

“Ne kažem da odustaneš od kutije. Ne kažem da u njoj ne može da bude ništa vredno. Samo ti kažem da je vreme da ISKRENO pogledaš koliku cenu plaćaš za jedno veliko možda. I koliko dugo je plaćaš. Na kraju, tvoje su “pare”, možeš s njima da raspolažeš kako želiš.

I još bih volela da mi kažeš, da li i dalje misliš da je kutija problem?”.


Ljudi bi bili srećniji kada bi češće sebi priznavali istinu. 

Kako se nastavila ova sesija nije važno za dalju priču.Važan je uvid koji je odredio tok daljih naših susreta i pomogao isceljivanju onog mesta kod moje klijentkinje koje je uporno tražilo nedostupne osobe da bi zacelilo rane iz detinjstva.Vrlo često smo u odnosima skloni da verujemo u potencijal sopstvene mašte o toj osobi.A mašta baš može svašta! (Ali ne i da napravi od babe devojku, pogotovo kada baba neće da bude devojka).Čak i nada i mašta treba da imaju period važenja. Ako predugo “plaćaš” svojim vremenom, trudom, energijom, srcem, suzama i živcima – možda je vreme da budeš iskrena prema sebi, zahvališ se mašti i sagledaš osobu i odnos onakvim kakvi JESU umesto onakvim kakvi su MOGLI BITI.P.S. Važi i za sve odnose, ne samo emotivne.

Posted on

Koučing je alat za šampione

Bilo da doživljavate sebe kao vrhunskog stručnjaka u nekoj oblasti ili kao nekog ko je izuzetno motivisan da do takvog uspeha stigne (šta god da je za vas uspeh – to je asptraktan i subjektivan pojam) u momentu kada ne vidite put ili način da stignete do željenog cilja, kada ne znate kako da krenete na taj put ili ste zaglavljeni u sličnim problemima koji se, može biti, često ponavljaju – tada možete da razmislite o koučingu.

Koučing nije sve.

Svakako nije za nekog ko je malo do srednje motivisan da ostvari postavljeni cilj. U takvom slučaju, povezanost sa krajnjim rezultatom je površna i relativno slaba a iz toga ne proizilazi ni velika energija koju ćete usmeriti ka vašem cilju. U radu sa koučem osnovni preduslov jeste vaša želja da nešto postignete.

Ovo je veoma važno, jer – koučing nije čarobni štapić. Neće vam čudesno rešiti problem ili vas pogurati do cilja dok vi ne činite ama baš ništa na tom polju ili ulažete energiju i fokus na neku sasvim drugu stranu. Ukoliko izložite svoj problem/cilj vašem kouču a zatim se povučete ili ostanete pasivni u ostatku procesa, rezultat će izostati. A to ni jedan kouč ne želi, ni sebi ni klijentu.

Koučing jeste za sve.

Za bilo kakvu promenu, problem ili postignuće. Dobro, ne baš BILO KAKVO, jasno je da vam ni jedan kouč na svetu neće pomoći da vam izrastu krila na leđima, ali čak i kada su u pitanju inicijalno nerealno postavljeni ciljevi, često se otkrije da iza njih u stvari stoje neke sasvim prizemne, ostvarive želje. Kouč je tu vam pomogne da zaronite duboko i otkrijete da, možda, iza vaše želje da vam izrastu krila u stvari gori želja da se popnete na Kilimandžaro za 3 godine. A to uopšte nije nerealna priča.

Kouč ne mora ništa da zna.

I ovo je pravo osveženje, i za kouča i za vas 🙂

Ako tražite nekoga da vas savetujte u kom pravcu u karijeri da krenete, da vas uputi koji profesionalni alat, metodu ili tehnologiju da savladate, da vas nauči određenim veštinama, bilo profesionalnim, sportskim ili tzv. soft-skillovima, moram da vas razočaram – dobar kouč to ne treba i ne sme da radi.

Kada je koučing u pitanju, ne radi se o prenosu znanja, poznavanju materije iz koje dolazi vaš problem, ne radi se o iskustvu kouča i njegovim ekspertizama. Radi se o vašim ekspertizama, željama i postignućima. Vaš put nije put kouča. Vi tražite i krećete se vašim putem i kouč je tu da vam na tom putu osvetli mogućnosti i resurse koje verovatno i niste znali da imate. I to nije mala stvar.

Kouč mora sve da zna

Bolje rečeno, kouč mora puno toga da zna o koučingu. I to je jedina “tajna” čitavog procesa. U tom smislu, neophodno je da postoji poverenje – koje se, naravno, vremenom gradi – i inicijalna “konekcija” između kouča i vas. Ponekad, doduše, i osoba koja vam na prvi pogled nije potpuno “legla” može odlično da vas vodi kroz ovaj proces, baš zbog izazova koji će se tokom procesa pojavljivati a koji je ponekad dobrodošao. Ipak, birajte kouča. 

I što je vrlo važno – birajte kouča po osećaju. Nikakve diplome i sertifikati, postignuća iz nekih drugih oblasti koje nemaju veze sa koučingom (da, možda liče, ali nisu koučing) neće vam garantovati rezultat ukoliko se niste “povezali” sa vašim koučem i uspostavili odnos poverenja i poštovanja.

Birajte VAŠEG kouča. I ne zaboravite, i kouč bira vas 🙂

Posted on

Sve je u redu, “radim na sebi”!

Ili, zašto mi uopšte treba pomoć kada imam problem

Ljudi sve više imaju potrebu da produbljuju spoznaju i prihvatanje sopstvenog bića. Zahvaljujući tome, tako osvešćeni, vidimo i prihvatamo i druge ljude oko sebe onakvim kakvi jesu, bez osude, sa puno razumevanja i tolerancije.

Rad na sebi je divan i oslobađajuć, i veoma težak. I dugotrajan. Iz prostog razloga što nas civilizacijski i socijalni faktori guraju u pisana i nepisana pravila i norme kojima se povinujemo prilagođavajući unutrašnje identitete, vrednosti i ubeđenja. Kada tako “prilagođeni” naiđemo na izazov koji nam drma temelje upravo onoga što smo se trudili da prilagodimo – često dolazi do konfuzije, osećaja nezadovoljstva i potiskivanja koje vremenom kuca, bode, smeta i na kraju, vrlo često puca na neku stranu.

Današnjem čoveku je rad na sebi – svakodnevica. Gotovo da oko nas nema osobe koja nije barem nekad izgovorila da “radi na sebi”. Postalo je pomalo i pomodno. Ali nije u tome stvar, taj “rad na sebi” je zaista potreban tokom čitavog života, pitanje je u stvari, ne toliko KAKO radite na sebi već kakav je REZULTAT tog rada.

Mislim, dakle, radim na sebi

Sećam se jednog klijenta koji je želeo da mu pomognem oko specifičnog problema u porodičnom životu. Kada je prvi put došao kod mene, u prvih desetak minuta neformalnog razgovora neoliko puta je akcentovao da on svakako već sam radi na sebi ali, eto, ima samo još ovaj jedan problem za koji mu je potrebna pomoć da ga reši. U toku sesije otvorilo se mnoštvo onih pitanja za koje je klijent prethodno tvrdio da ih je već rešio dok je sam radio na sebi. 

Kako – tako što kad dođe do tačke pucanja pobegne na četiri dana u prirodu, osami se, čita i meditira, dostigne stanje relaksacijei spokoja i nakon četiri dana se vrati svež u sve one probleme od kojih je u tih nekoliko dana pobegao. Pogađate, nikakav problem nije rešio niti je puno radio na sebi, iako jako podržavam punjenje baterija u prirodi. Taj beg nije podstakao nikakve unutrašnje promene niti spoznaje, nije mu doneo iznalaženje novih načina i mogućnosti kojima bi mogao da pristupi problemima koji ga čekaju kada se vrati, kamoli da ih uspešno razreši.

Naravno, svi mi mislimo da radimo na sebi stalno (i pomalo i radimo) ali rad na sebi je, zapamtite, najteži i najprljaviji rad od svih. Zašto? Pa, zato što mi ne želimo zaista da menjamo bilo šta u, na i kod sebe. Zašto bismo? Uče nas da volimo i prihvatamo sebe (i pre svega, da razmišljamo u sopstvenim referentnim okvirima sa kojima smo potpuno u skladu) zašto bismo se onda, dođavola, menjali?!

Čak i kada smo dovoljno osvešćeni da želimo promenu i razumemo da je neophodna, ne zaboravite, mi nismo dvodimenzionalna bića. Možda psa možete na naučite da ako želi kosku mora da se prevrne na komandu. Čovek će pokušati sve što mu padne na pamet iz svesnog i nesvesnog dela uma da dođe do koske (cilja) a da ne posluša komandu ako mu se komanda ne dopada. I sad, lako je sa svesnim, šta ćemo sa nesvesnim? 

Koliko puta ste svesno odlučili da se nećete iznervirati kada vas “majmun autom iseče” u saobraćaju? Šta se desilo svaki sledeći put? Nesvesno je pokvareno. Ne pita vas puno za mišljenje. A poznaje nas bolje nego što nas poznaje naše svesno. Zna gde smo slabi, zna koji su nam mehanizmi odbrane, zna i kako da ih zaobiđe. Borba sa nesvesnim na svesnom nivou je.. pa, uzaludna.

Kouč, terapeur – mambo-džambo

Odmah da vam kažem, niti mislim da svakoj osobi treba pomoć u radu na sebi niti mislim da je svaki problem takav da mu je potrebna pomoć. Nekada je najbolji put baš taj tvoj, u kojem ćeš se namučiti, proći sito i rešeto, grešiti, padati i vraćati se na početak i naučiti Boga oca usput.

Ja sam ovde da pokušam da ti približim kakvu pomoć možeš da očekuješ kada odlučiš da ti je pomoć zaista potrebna.

Ne treba ti pomoć za svaki problem ali nije svejedno ni kome ćeš se obratiti za pomoć ukoliko ti je potrebna.

Često se mešaju uloge i pristupi kada su pitanju terapeut, mentor, trener, konsultant, kouč. Kao što rekoh, danas je gotovo postalo pomalo pomodno – imati trenera da vas nauči kako da dostignete fizičku formu, nutricionistu (konsultanta) da vam sugeriše kako da se hranite, psihoterapeuta da uz njega rešavate problem nepoverenja prema ljudima nastao kao posledica trauma iz prošlosti, mentora na poslu da vas vodi i podržava u profesionalnom napredovanju.. 

I potpuno se slažem, ako vam je potrebna pomoć u ovakvim pitanjima – go for it! The heck, i sama imam trenera i mentora zajedno sa kojim se spremam da istrčim prvi maraton ove godine.

Kada se obraćam kouču? Kada želim sebe da vidim drugačiju u budućnosti. Kada želim da iskoristim sve svoje resurse koji su mi poznati i, naročito, one za koje ne znam (svesno) ni da ih imam (nesvesno), da bih ostvarila neki cilj ili želju. Kada me ne interesuje zašto ne uspevam da ostvarim neki cilj mesecima ili godinama, već mi je potrebna podrška da pronađem u sebi i oko sebe nove načine i strategije, da zaronim u sopstvene mogućnosti koje će me sigurno dovesti do mog cilja.

Na ovom putu izranjaju neverovatne stvari (baš iz onog našeg nesvesnog). Pale se svetla u tunelima pred kojima nismo ni znali da stojimo. Lakše se diše. Bude se zbunjen. A onda razbuđen. I tek tada – počinje pravi rad na sebi.

Ohrabrujem vas da radite na sebi u svakom smislu! To je jedan težak i prelep proces koji donosi svetlost i u vama i u ljudima kojima ste okruženi. Pitajte se (jer, Nije sramota pitati – blog post), razgovarajte sa sobom i krenite na putovanje. Ja sam tu da vam obezbedim dobar vetar! 💜

Posted on

Nije sramota pitati

Zašto je važno da uvek postavljamo pitanja?

Zato što nemamo vremena. “Imam hiljadu obaveza” – rečenica koju je svako od nas izgovorio nekad u životu. Često žurimo i vazda na fali tih par sati u danu, da još nešto završimo, započnemo ili samo da se posvetimo sebi. Mozak je kao na pokretnoj traci dok upijaš informacije sa posla, televizije, novina, iz kuće, od dece, partnera, roditelja, prijatelja, interneta i društvenih mreža, telefona, dok skroluješ i multitaskuješ malo vesti, malo fejsbuk, malo muž nešto priča..

“Nemam ti ja vremena za to” – koliko si puta to izgovorio.. I nemaš. Tvoj mozak to zna. I zato se svojski trudi da optimizuje to vreme koje mu je dato na raspolaganje da primi i obradi sve informacije koje mu serviramo svakodnevno, ma, svakog minuta. Kako optimizuje – tako što koristi iskustvo, ono što je već prošao i naučio, da zaključuje i obrađuje nove informacije koje mu pristižu.

Mozak je predivan i moćan sistem, toliku snažnu i kreativnu procesorsku moć ni jedna veštačka inteligencija nikada neće moći da dostigne (disclaimer: lično mišljenje). I u toj svojoj moći i kreativnosti on teži da nam sačuva energiju, vreme i trud i da sve što može uradi što pre, brže i bolje.

Mozak traži prečice

Kako? Traži prečice. Normalno. Pametno.

Mi u stvari, svesno i nesvesno, na osnovu prehtodnog iskustva, tražimo prečice za sve što radimo u životu. To uopšte ne mora da bude loše, štaviše, ta odluka je veoma inteligentna. Naš sjajni mozak se stara da sa što manje truda i za što kraće vreme završimo ono što nam je trenutni zadatak. To može biti planiranje sadnje cveća u dvorištu, pamćenje tekstova neke pesme, pisanje algoritma ili razumevanje prijatelja koji se žali na situaciju na poslu. 

Bilo koji misaoni proces primanja, obrade informacija i kreiranje znanja iz tih informacija funkcioniše po istom principu – kad pristigne nova informacija mozak poseže u ono što je već naučeno i koristi sve što može da bi obradio nove informacije i pretvorio ih u neko korisno znanje.

Gde je problem? Pa, nema ga, u velikom broju situacija, međutim..

Vreme = kvalitet

Sa uštedom vremena ide i slabiji kvalitet. Što manje vremena mozak obrađuje nove informacije to je veća šansa da negde pogreši. Sistem šablona (“ovo mi liči na nešto što sam već iskusio i naučio”) ima svoju toleranciju i da bi skratio vreme obrađivanja informacija mozak povećava toleranciju na razlike i tu već ima prostora za grešku.

Šta to u praksi znači? To znači da mi ne želimo, i ne samo to – nemamo vremena da posvećujemo previše pažnje elementarim razgovorima sa ljudima oko sebe, svakodnevnim informacijama koje primamo iz okoline. U stvari, vrlo često nemao vremena ni sebe dobro da analiziramo i razumemo..

  • Komšija je prošao pored mene i okrenu glavu u drugu stranu. Mora biti da je ljut na mene što sam prošlu noć malo glasnije puštao muziku.
  • Dete me nije poslušalo iz prve. Radi to namerno, inati mi se, biće sad za kaznu bez TV-a 2 dana.
  • Na vestima kažu da naučnici tvrde da bolje jesti živ brokoli nego kuvan. Oh Bože, još jedan zdrav savet, ali ipak, kad naučnici kažu mora da je tačno..
Pitanja

Te prečice u zaključivanju, taj brzi takt obrade informacija na kojem naš mozak radi (iz najbolje namere) može, i često dovodi do pogrešnog razumevanja okoline i ljudi, pa i nas samih. Do zastoja i problema u komunikaciji uglavnom dolazi baš iz ovakvih razloga – požurili smo da što pre obradimo informacije koje dolaze od sagovornika, na osnovu onoga što nam je poznato.

Šta radimo? Ubrzano zaključujemo, izvrćemo, povezujemo nepovezivo, pretpostavljamo, interpretiramo onako kako mi želimo, preskačemo delove informacija jer nam se čine nebitnim, čujemo i ono što nije rečeno jer podrazumevamo..

Šta misliš, koliko to problema u komunikaciji može da napravi? Koliko je puta neko tebe pogrešno razumeo zbog svojih pretpostavki i interpretacija? I koliko puta sami sebe pogrešno razumemo, jer pre svega, ove mehanizme prečica upotrebljavamo na sebi možda i više nego na drugima.

Šta je rešenje?

Pitajte, pitajte, pitajte…

Ono što je delovalo kao najbanalniji savet kada smo bili mali – Pitaj! Nije sramota pitati.

Divan je, obožavam ga, uopšte ga nisam razumela kao mala jer me je uvek bilo sramota da pitam.

Pitanje daje odgovor. Naravno, ako pretpostavimo da je druga strana iskrena (a zašto ne bi bila?) taj odgovor dolazi direktno od sagovornika i daje nam tačniju informaciju od one do koje bismo verovatno došli kroz naše pretpostavke.

Umesto da interpretirate da je sagovornik ljut, kako bi bilo da ga jednostavno pitate kako se oseća?

Umesto da zaključite da vam neko nešto radi iz inata, kako bi bilo da ga pitate kakvu je nameru imao?

Umesto da pretpostavite da je nešto dobro ili loše samo zato što “tako kažu”, kako bi bilo da pitate ko je to rekao i kakav proces zaključivanja je prethodio toj izjavi?

Pitajte, pitajte, pitajte..

Pitajte sebe, najviše od svega, uvek pitajte sebe za sve. Da li sam zaista tužan? Šta to mene rastužuje? Šta bi bilo potrebno da uradim da ne budem tužan više? Šta me sprečava da ne budem tužan?

Što bolje naučite da razumete sebe, pogađate – biće vam lakše da razumete druge, i naročito – biće drugima lakše da razumeju vas.

Komunikacija je stvarno ključ odnosa između dvoje ljudi. I ako vam je dobra komunikacija cilj, najmanje što možete da uradite jeste da ne dopustite vašem umu da napravi prečicu i izbegne je. Održavajte komunikaciju živom (i sa sobom) tako što ćete uvek da pitate i, naravno, odgovarate na pitanja 🙂