Author: admin

Posted on

Kilogram sreće, molim!

Gde se prodaje sreća?

Ima li ovo negde da se kupi? Jer, dajem sve što imam za jedan kilogram sreće! Trošiću je polako, štedljivo.. potrajaće. Posle ću se snaći za još. Naći će se i vremena i novca. Samo sreću da imam gde da kupim..

Kada bi nam neko rekao šta je Sreća – seli bismo u automobile, vozove, avione i pojurili svi redom da je tamo negde i nađemo. Kakva bi gužva nastala..

To, u stvari, i radimo. Pa se srećemo usput, na morima i odmorima, po gradovima i trgovima, i razmenjujemo utiske o našim Srećama.  Moja je u putovanjima, tvoja u najnovijem poslovnom poduhvatu, njena u trećem detetu, on ima svoje ludačke sportove..

I kada sve te naše „sreće“ sklonimo sa strane (jer, neke od njih će da prođu, druge da se odsele, treće će da izgube čar..), ostajemo mi sami, prazni i željni nekih novih „sreća“. 

Teško nam je da prihvatimo koncept Sreće koja postoji u  nama samima.Za to niko ne zna recept, niko ne može da ti kaže gde da je tražiš, kako da je nađeš. Dođavola, niko ne zna ni kako Sreća izgleda. 

Kako onda da tražiš ono što ne znaš ni kako izgleda?

Sreća je za odabrane

Govore nam o nekom putovanju a ne destinaciji, govore nam o malim stvarima u životu, govore o tome da pogledaš u sebe, i ti gledaš, gledaš, gledaš.. i svašta pronađeš u sebi, mnogo toga ne baš lepog.

A Sreća čuči u tebi, igra žmurke, jer, nije ni ona blesava – Sreća jeste za odabrane. 

Za one koji ne odustanu. Za one koji se baš potrude da je nađu. Za one koji će u tom traganju zaboraviti i na put i na destinaciju, i na male i na velike stvari, i na ružno i na dobro. 

Sreću, u stvari, pronađeš kad ne gledaš direktno u nju. Ona izviri kada odlučiš da je više ne tražiš ni na putu ni na destinaciji. Izviri kada ti više nije važno ni ono veliko u životu, ni ono malo. Ona ti se pokaže u punom sjaju onda kada baš u svakoj stvari, i na svakom putu, i u svakoj osobi koja ti dotakne život prepoznaš i osetiš sebe.

Kada zastaneš, pogledaš u sebe i dozvoliš sebi da iskreno prihvatiš svaku svoju tamu i svako svoje svetlo. Sve što jesi, baš sada i baš ovde.
Kada tvoje Ja postane deo svakog tvog iskustva, i svako tvoje iskustvo postane deo tebe, kakvo god ono bilo.
Kada izbrišeš prošlost i prestaneš da grabiš nevidljivu budućnost.
Kada se vratiš u ovde i sada i dopustiš da u tom jedinom trenutku koji je zaista stvaran – budeš i kreiraš za sebe.

Tada ćeš imati supermoć da prihvatiš i zavoliš svako svetlo i svaku tamu ovog sveta.
Tada Sreća oseti da si jedno sa svetom i odluči da te zagrli i postane jedno sa tobom
Sreća je u prihvatanju – sveta.
Sreća je u prihvatanju – sebe u svetu.

Ni kilogram više – ni manje.

Posted on

O čemu pričam kada kažem “fleksibilnost”?

Možda me je ova kiša od jutros inspirisala da promislim o fleksibilnosti.

Nisam ispratila prognozu ovih dana i kiša me je pomalo zatekla i naterala da zaigram šah sa obavezama.

~ Prebacuj trening za popodne kada stane kiša, ništa od uređivanja dvorišta a ni motor neće danas izaći iz garaže, pa ni koliko za đir oko naselja. ~

Mnogo važnije od tih poteza i rokada jeste kako se osećaš kada ti nešto (ili neko?) razbuca planove i počisti ih kao kugla čunjeve?
Frustrirano? Pod stresom? Ulaziš u konflikt sa osobom koja ti je poremetila planove? Ili jednostavno odustaješ i klizneš u “više nikada neću ništa planirati, jer nema poente” – state of mind?

Pa, tu kucamo na vrata fleksibilnosti. Ne tuđoj, ne klimatskoj, već našoj, ličnoj. Tu, na kraju krajeva, jedino i imamo uticaj.
Fleksibilnost je sposobnost predmeta ili osobe da se prilagodi novonastalom stanju bez rizika da se slomi.
I znam da poznaješ fleksibilnost u sportu, istežeš mišiće pre i posle treninga kako bi postali i ostali fleksibilni a ne kruti. Verovatno poznaješ fleksibilnost i u pregovorima i najčešće ih nazivaš kompromisima ili “obostrana korist”.

A kako stojiš sa fleksibilnošću duha? Koliko si podložan umoru, stresu, odsustvu energije, volje, nade, unutrašnjeg mira..? Koliko se brzo podigneš kada te nešto savija i preti da slomi?
Koliko brzo uspostavljaš i kako održavaš to stanje tvog punog kapaciteta, u kojem je tvoje biće potpuno i celovito na svakom polju bez obzira na promene u spoljašnjem okruženju?
______

Šta misliš, kako bi bilo da dopustiš da ti ova kiša danas donese neke potpuno nove i sjajne planove za ovaj dan?

Posted on

Imaš pravo (i odgovornost) za svoj život!

Probudi se. Uzmi život u svoje ruke.
Nije to zaista teško ni strašno. Ne trebaju ti energetske tehnike, ni poludnevne meditacije ni ritritovi. Treba ti jedno čisto ogledalo – da pogledaš sebe sasvim jasno, u dušu, i odlučiš da imaš pravo na svoj život. 

Možda već imaš puno godina (ali, šta je to puno?). Možda i nemaš ali osećaš već da ti nešto izmiče u sopstvenom životu.

Znam da znaš taj osećaj – stvari se dešavaju, točak se vrti, vreme prolazi, dani se ređaju, već je petak, prolazi još jedan rođendan, sutra je opet ponedeljak, deca su opet bolesna, ni ove godine nisam stigla da upišem kurs francuskog..

To nije točak vremena koji te mrvi – to je tvoj život koji se dešava negde pored tebe, dok ti sediš kao u čamcu sa jednim polomljenim veslom, i, kao, nešto mašeš njime. Nepotrebno. 

Kurs je već određen, ti možeš i da se opustiš, čamac plovi i bez tvog nasumičnog veslanja. 

Ja bih da iskočim!!

Probuditi se znači pogledati sebe iskreno.

Ko sam? Gde sam? I zašto sam tu gde jesam? 
Gde želim da budem? Kako da tamo i stignem? 
Šta je do mene? Šta ću uraditi danas za sebe?

Nije do vremena, nije do para, nije do države, nije do sistema, birokratije, klime, grada, nije do ljudi oko tebe, nije do okolnosti, nije do dana u nedelji ili povoljnog horoskopa.

Stvarno – do tebe je.  

Mnogo ljudi ovo neće prihvatiti. Razumem ih. Teško je poverovati da je sve to već u nama, i da je sve do nas.Teško je odlučiti da se oslonimo i verujemo u sebe (pre svega i svih – u sebe!), nisu nas tako učili.  Teško je prihvatiti da imamo pravo ali i odgovornost za svaki izbor koji u životu napravimo i ne napravimo.

Izbor je i kada odlučiš da ne uradiš ništa. Izbor je i kada odustaneš. Izbor je i kada ostaneš u čamcu sa jednim polomljenim veslom i odlučiš da veruješ da je to sve što možeš da uradiš za sebe.

Ja sam iskočila!  

Više volim da plivam kuda ja hoću nego da sedim i čekam da moj čamac razbiju talasi.
Stvarno – samo je do tebe.

Posted on

Da li si OK sa (svakom) sobom?

Nije ovaj život pozornica i sigurna sam da većina nas u njemu ne glumi. Zato mi se čini da izjava “svako od nas ima više uloga koje igra u životu” može navesti na pogrešne interpretacije.

Ali znam te.. Kada odeš na taj posao postaješ nepogrešiva. Osim za rumenilom i maskarom posegneš u toj tašni i za odlučnošću, mrvom drskosti i šakom elokventnosti uz najlepši osmeh koji možeš da namakneš u situaciji kad ti i nije toliko do osmeha koliko do uspešnog pregovaranja. Danas ćeš posebno zabaciti ramena i reći sebi “ja to imam u sebi” i za svaki slučaj šapnuti sebi da je čitav taj put vredan jer ti donosi uspeh, sigurnost i osećaj da vrediš.

Znam i tebe.. Kada ulaziš u stan, ramena malo povijenih napred od umora, pobeđuješ sebe u sprint skidanja cipela i odeće i uskakanja u najudobniju trenerku, omiljenu majicu sa flekom i duks pomalo velik a tebe ali utešno mekan i topao. Sada, sve što ti treba je muzika, knjiga, mrvica čokolade ili nekog finog vina, da opusti te strune zategnute skoro do granica. Koliko je dobro što možeš da budeš nemarna, zaboravna, naivna.. Neka si i zaboravila na vreme, zakasnila, zaplakala, zaspala na trosedu, igrala po sobi.. Tebi je važno da imaš vreme za sebe, da znaš način da se opustiš i uživaš jer bez toga nećeš moći da funkcionišeš.

A znam i tebe.. Kada odeš sa prijateljicom na kafu, bez obzira što poneseš sa sobom hrpu tema za pretresanje spremno ih odložiš sa strane da saslušaš čitanje iz njene knjige žalbi. To rade pravi prijatelji. Slušaš i razumeš, empatija na max dok zajedno tražite način kako da pobedite kuću u ruletu života. Bićeš podrška ako vidiš da pada, hajde, curo, pa tebi i nije tako loše! Znaš da se briga smanjuje kada se deli i zato si uvek tu da pomogneš koliko možeš. Tebi je prijateljstvo više nego “kafenisanje”, jer veruješ da će ljudi biti prema tebi onakvi kakva si ti prema njima. A šta je važnije od toga da budeš deo tog divnog kruga prijatelja, punog podrške, razumevanja i prihvatanja?

I ti, Nepogrešiva.

I ti, Opuštena.

I ti, Prijateljice.

Ti si i Ćerka. Ti si i Majka. Ti si i Supruga.. Ti si i sestra, tetka, komšinica, šefica, književnica, dizajnerka, biciklistkinja..

Vidiš li koliko vas je? Svaka od vas ima svoje snage i svoje slabosti, svoja uverenja i svoje vrednosti..

Zapitaš li se, ponekad barem, da li su sve one OK jedna sa drugom? Da li ona Nepogrešiva prevrće očima na neorganizovanu Opuštenu? Buni li se Opuštena što po 100-ti put sluša iste žalopojke drugih ljudi umesto da to vreme posveti sebi? Šta kaže Prijateljica što Nepogrešiva nikako ne nalazi vremena za neku kafu sa komšinicom?

Kada zapneš, pa zastaneš, pa vidiš da nešto žulja i ne slaže se a nema nikog oko tebe.. Zapitaj se – koja se to tvoja uverenja kose jedno sa drugim? U kom si identitetu kada ti se čini da nije sve na svom mestu? Koje su vrednosti snažne kakvo god odelo da obučeš, a koje pomalo izblede..?

Promena počinje u tebi 💜

Posted on

Lavirint života

A šta kada daš sve od sebe i opet – ništa?
Pre svega, znaj da se ovo svima dešava. Nisi jedina, nisi jedna od retkih, nisi žrtva.
Drugo, znaj da to nikada ne prestaje. Ne postoji magični recept uz pomoć kojeg ćeš baš uvek u životu biti na pravom putu, uvek donositi najbolje odluke, uvek praviti najbolje izbore. To se ne dešava.
Zašto? Zato što su ponekad i pogrešni izbori pravi. Tu su da iz njih nešto naučiš, da savladaš korak za koji nisi ni znala da ti je potreban. Ova igrica zvana život je mnogo veća od nas samih, samo nam se čini da smo provalili pravila u retkim trenucima kad nam baš sve ide niz dlaku.

Ok, i šta onda?

Ništa, opusti se.. Ali, ne ono “opusti se” koje znači da digneš ruke od svega i zakopaš se u apatiju. Ne ” opusti se” kao da ništa više u životu ne treba da ti bude važno.
Nikako ne ono “opusti se” kao da si marioneta nekih nevidljivih sila koje šamaraju kako stignu i određuju ti sudbinu.

Opusti se.. jer šta god da izabereš srcem i dušom, biće dobro za tebe.

Pitaš me kako to znam?

Znam zato što sam na putu ostvarenja svoje svrhe, baš kao i ti. Znam, zato što sam ne mali broj puta pomislila da put koji sam izabrala nije dobar put, ne uviđajući (u tom momentu) čemu me je do sada taj put naučio. Znam, zato što sam pola života učila da je svaki izbor pravi, a drugu polovinu razumevala čemu su me moji izbori naučili. I zaista sam im zahvalna na svemu.

Izbrišeš li sve “greške” koje si u životu napravila, brišeš i sve ono što si iz njih naučila. Da li je to odgovarajući trade-off? Da li bi pristala na tu razmenu? Gde bila sada da nisi pravila iste greške ali i da iz njih baš ništa nisi naučila?

Reći ću ti – bila bi na početku.
A u stvari, poenta uopšte nije da uvek strepiš da li je tvoj izbor najbolji mogući. Da grozničavo vrtiš sve svoje odluke u glavi i pre i nakon što ih napraviš, da razvijaš analitiku izbora i njihovih posledica i kalkulišeš isplativost. Pa, nije život bilans stanja i uspeha..

U stvari, pokušaj da zamisliš ovaj život kao jedan ogroman lavirint i sebe na njegovom početku. Jedino što znaš o tom tvom lavirintu jeste da se život se neće završiti kada iz njega izađeš, jer ne bi ni mogla da izađeš pre nego što za to dođe vreme.. Sve ostalo ti je potpuno nepoznato. Ne znaš šta te čeka na izlazu, ne znaš na šta ćeš naići na putu kroz lavirint.

Da li misliš da je poenta da nekako preskočiš, požuriš, preletiš taj lavirint ili da se teleportuješ do izlaza? Naravno da ne.. jer, sve čari, čuda i lepote nalaze se upravo u lavirintu. Da, istina, zajedno sa onim ne tako lepim stvarima i situacijama, zajedno sa svim preprekama, tugama i nevoljama. Ali, ponekad se najlepša čuda kriju iza najvećih prepreka..

Niko zaista ne zna šta se sve nalazi u tvom lavirintu. Zar ne bi ti volela da saznaš, da ga upoznaš uzduž i popreko..?
Poenta je da udahneš duboko i prihvatiš da stvari nisu pod tvojom kontrolom. (I, dok ovo pišem ozbiljno se pitam odakle mi dolazi inspiracija.. da li su ovo reči za mene? Jer, pazi, SVI pravimo iste greške. Neko u biznisu, neko na emotivnom planu, drugi u odnosu sa roditeljima, decom, prijateljima, treći sa svojim ličnim vrednostima..).

Ono što jeste pod tvojom kontrolom je put kojim ćeš ići. I na tom putu te čeka svašta. I lepo i ružno, i nevolje i najlepša čuda.. Prihvati ih sve. Jer svi su tvoji. Dati su baš tebi da ih otkriješ i da vidiš šta ćeš i kako ćeš sa njima. Ne umeju to svi..

Upoznaćeš, ako već nisi, u svom životu ljude koji iz nevolje grade čuda, iz nesreće ustaju kao najlepši feniks.. Naići ćeš i na one koji u najvećoj sreći i lepoti pate od nezadovoljstva.
Lepo reče Forest Gump (tj. njegova majka) kroz pero Vinstona Gruma – život je kao kutija čokoladnih pralina. Nikada ne znaš da li ćeš izvući neku koja ti se dopada ili ne.

Na tebi je da otvorenog srca i uma biraš put kroz svoj lavirint od života i vrednuješ sva iskustva koja u njemu dobijaš.

Kad ti kažem – opusti se – mislim na to. Ti uvek dobijaš. Da li je to baš uvek ona čokolada iz kutije koju si priželjkivala? Ne, verovatno ne.. ali je uvek ona koja ti je potrebna.

Ko sam ja da ti dajem savete, pitaš?
Aaa.. pa prvo, ja ne želim da ti dajem savete. Ne, sem ukoliko mi ne zatražiš i ukoliko sam barem neko vreme hodala u cipelama sličnim tvojim.

Čak i onda, više bih volela da ti pomognem da samoj sebi daš savet, jer to zaista dobro radim.

Ono što želim da ti kažem jeste da je sasvim normalno da daš sve od sebe i ne dobiješ ono što si želela.

Bio bi ovaj život 100 puta lakši i dosadniji kada bismo imali recept za njega.

Nemaš posao? Evo ga recept: uzmi 3 kilograma asertivnosti, 2 šolje samopouzdanja, pročitaj tačno ovih 30 knjiga i razgovaraj na ove 4 teme sa ovih 12 ljudi tačno 45 minuta u drugoj nedelji avgusta ove godine – et voila! Dobićeš posao.

Recept za odličnog muža? Za političku situaciju? Za dobre komšije? Nema problema.

Nego, da te pitam – u čijem receptu ćeš ti da se nađeš?

Znaš da to ne ide tako.. ne bi ti se ni svidelo čak i da je moguće. Sloboda izbora i neizvesnost koju ona donosi sa sobom idu u paketu. I tako, čak i da pomisliš da si pronašla recept, konsultovala i doktore i naučnike, i astrologe i terapeute, i poznate i nepoznate, i one “ovo ti sigurno radi” i one “probaj, šta te košta” – opet, ne znaš koju ćeš čokoladu izvući.

Koju god da izvučeš – ja ti samo želim da sa njom budeš zadovoljna.

E, tu ja mogu da ti pomognem baš uvek!

Zašto, pitaš me? Baš sam puno čokolada probala.