A šta kada daš sve od sebe i opet – ništa?
Pre svega, znaj da se ovo svima dešava. Nisi jedina, nisi jedna od retkih, nisi žrtva.
Drugo, znaj da to nikada ne prestaje. Ne postoji magični recept uz pomoć kojeg ćeš baš uvek u životu biti na pravom putu, uvek donositi najbolje odluke, uvek praviti najbolje izbore. To se ne dešava.
Zašto? Zato što su ponekad i pogrešni izbori pravi. Tu su da iz njih nešto naučiš, da savladaš korak za koji nisi ni znala da ti je potreban. Ova igrica zvana život je mnogo veća od nas samih, samo nam se čini da smo provalili pravila u retkim trenucima kad nam baš sve ide niz dlaku.
Ok, i šta onda?
Ništa, opusti se.. Ali, ne ono “opusti se” koje znači da digneš ruke od svega i zakopaš se u apatiju. Ne ” opusti se” kao da ništa više u životu ne treba da ti bude važno.
Nikako ne ono “opusti se” kao da si marioneta nekih nevidljivih sila koje šamaraju kako stignu i određuju ti sudbinu.
Opusti se.. jer šta god da izabereš srcem i dušom, biće dobro za tebe.
Pitaš me kako to znam?
Znam zato što sam na putu ostvarenja svoje svrhe, baš kao i ti. Znam, zato što sam ne mali broj puta pomislila da put koji sam izabrala nije dobar put, ne uviđajući (u tom momentu) čemu me je do sada taj put naučio. Znam, zato što sam pola života učila da je svaki izbor pravi, a drugu polovinu razumevala čemu su me moji izbori naučili. I zaista sam im zahvalna na svemu.
Izbrišeš li sve “greške” koje si u životu napravila, brišeš i sve ono što si iz njih naučila. Da li je to odgovarajući trade-off? Da li bi pristala na tu razmenu? Gde bila sada da nisi pravila iste greške ali i da iz njih baš ništa nisi naučila?
Reći ću ti – bila bi na početku.
A u stvari, poenta uopšte nije da uvek strepiš da li je tvoj izbor najbolji mogući. Da grozničavo vrtiš sve svoje odluke u glavi i pre i nakon što ih napraviš, da razvijaš analitiku izbora i njihovih posledica i kalkulišeš isplativost. Pa, nije život bilans stanja i uspeha..
U stvari, pokušaj da zamisliš ovaj život kao jedan ogroman lavirint i sebe na njegovom početku. Jedino što znaš o tom tvom lavirintu jeste da se život se neće završiti kada iz njega izađeš, jer ne bi ni mogla da izađeš pre nego što za to dođe vreme.. Sve ostalo ti je potpuno nepoznato. Ne znaš šta te čeka na izlazu, ne znaš na šta ćeš naići na putu kroz lavirint.
Da li misliš da je poenta da nekako preskočiš, požuriš, preletiš taj lavirint ili da se teleportuješ do izlaza? Naravno da ne.. jer, sve čari, čuda i lepote nalaze se upravo u lavirintu. Da, istina, zajedno sa onim ne tako lepim stvarima i situacijama, zajedno sa svim preprekama, tugama i nevoljama. Ali, ponekad se najlepša čuda kriju iza najvećih prepreka..
Niko zaista ne zna šta se sve nalazi u tvom lavirintu. Zar ne bi ti volela da saznaš, da ga upoznaš uzduž i popreko..?
Poenta je da udahneš duboko i prihvatiš da stvari nisu pod tvojom kontrolom. (I, dok ovo pišem ozbiljno se pitam odakle mi dolazi inspiracija.. da li su ovo reči za mene? Jer, pazi, SVI pravimo iste greške. Neko u biznisu, neko na emotivnom planu, drugi u odnosu sa roditeljima, decom, prijateljima, treći sa svojim ličnim vrednostima..).
Ono što jeste pod tvojom kontrolom je put kojim ćeš ići. I na tom putu te čeka svašta. I lepo i ružno, i nevolje i najlepša čuda.. Prihvati ih sve. Jer svi su tvoji. Dati su baš tebi da ih otkriješ i da vidiš šta ćeš i kako ćeš sa njima. Ne umeju to svi..
Upoznaćeš, ako već nisi, u svom životu ljude koji iz nevolje grade čuda, iz nesreće ustaju kao najlepši feniks.. Naići ćeš i na one koji u najvećoj sreći i lepoti pate od nezadovoljstva.
Lepo reče Forest Gump (tj. njegova majka) kroz pero Vinstona Gruma – život je kao kutija čokoladnih pralina. Nikada ne znaš da li ćeš izvući neku koja ti se dopada ili ne.
Na tebi je da otvorenog srca i uma biraš put kroz svoj lavirint od života i vrednuješ sva iskustva koja u njemu dobijaš.
Kad ti kažem – opusti se – mislim na to. Ti uvek dobijaš. Da li je to baš uvek ona čokolada iz kutije koju si priželjkivala? Ne, verovatno ne.. ali je uvek ona koja ti je potrebna.
Ko sam ja da ti dajem savete, pitaš?
Aaa.. pa prvo, ja ne želim da ti dajem savete. Ne, sem ukoliko mi ne zatražiš i ukoliko sam barem neko vreme hodala u cipelama sličnim tvojim.
Čak i onda, više bih volela da ti pomognem da samoj sebi daš savet, jer to zaista dobro radim.
Ono što želim da ti kažem jeste da je sasvim normalno da daš sve od sebe i ne dobiješ ono što si želela.
Bio bi ovaj život 100 puta lakši i dosadniji kada bismo imali recept za njega.
Nemaš posao? Evo ga recept: uzmi 3 kilograma asertivnosti, 2 šolje samopouzdanja, pročitaj tačno ovih 30 knjiga i razgovaraj na ove 4 teme sa ovih 12 ljudi tačno 45 minuta u drugoj nedelji avgusta ove godine – et voila! Dobićeš posao.
Recept za odličnog muža? Za političku situaciju? Za dobre komšije? Nema problema.
Nego, da te pitam – u čijem receptu ćeš ti da se nađeš?
Znaš da to ne ide tako.. ne bi ti se ni svidelo čak i da je moguće. Sloboda izbora i neizvesnost koju ona donosi sa sobom idu u paketu. I tako, čak i da pomisliš da si pronašla recept, konsultovala i doktore i naučnike, i astrologe i terapeute, i poznate i nepoznate, i one “ovo ti sigurno radi” i one “probaj, šta te košta” – opet, ne znaš koju ćeš čokoladu izvući.
Koju god da izvučeš – ja ti samo želim da sa njom budeš zadovoljna.
E, tu ja mogu da ti pomognem baš uvek!
Zašto, pitaš me? Baš sam puno čokolada probala.